Драгослав Срејовић – електронски каталог

Драгослав Срејовић – 90 година од рођења и 25 година од смрти

У издању Универзитетске библиотеке у Крагујевцу објављен је електронски каталог „Драгослав Срејовић – 90 година и 25 година од смрти“ који је приредила Радмила Царевић.

Ове године навршава се 90 година од рођења и 25 година од смрти нашег чувеног археолога, културног антрополога, професора Београдског универзитета, академика, Крагујевчанина, Драгослава Срејовића.
Признат и цењен као један од највећих археолога XX века, Срејовић је оставио неизбрисив траг на пољу археолошке науке и тумачења порекла уметности. Археологију није третирао као науку о старинама већ као науку о човеку-ствараоцу. Тумачио је археологију као приближавање уметности. Веровао је у уметност као у основног покретача људске мисли и науке. „…У археологији је потребно тумачити прошлост на уметнички начин… Она (археологија) је наше трагање за изгубљеном прошлошћу. Не да се нешто егзактно утврди о људима, већ да покушамо да их разумемо.”1 „Покушао сам да иза мртвих предмета видим људе и динамичне догађаје. На тај начин сам антиципирао неку будућу археологију, која би била некаква поетска антропологија.”2
Циљ његовог интересовања није било само научно истраживање, већ, много више, тежња да се допре дом најопштијих истина о човеку, уметности, људском стварању и друштву. Откривајући фрагменте прошлости, тражио је људску универзалност и истину. У средишту његовог интересовања било је метафизичко сазнање човековог бића. „о човеку прошлости сазнаћемо више размишљајући генерално о човеку, па и човеку данашњице, него што то можемо на основу самих археолошких налаза.”3 Трагање за старим светом и далеким цивилизацијама довело га је до великих открића као што су праисторијска култура Лепенског Вира на дунаву и палата римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија, названа по његовој мајци Ромули, Феликс Ромулијана, у Гамзиграду, која је 2007. године увршћена на УНЕСКО-ву листу светске културне баштине.
Познат по сензационалним открићима древних локалитета широм земље, каријери академика, као и по својој духовној ширини, образовању и култури, којима је у нашој средини тешко наћи премца, постигао је све оно што је сваком археологу сан да постигне. можда су га зато и назвали археолог срећне руке. Неоснованост таквих тврдњи најбоље илуструју речи Оскара Вајлда: „око сваке телесне и духовне изузетности лебди зла коб… Најбоље је не разликовати се од својих ближњих. У овом свету најбоље пролазе ружни и глупи. ако и не знају ништа о победи – бар су поштеђени сазнања о поразу.”4
По природи своје личности, васпитању и емотивним афинитетима, његова инспирација била је уметност, тако да му, свакако, боље пристаје поетски археолог. У сваком случају, љубав и интересовање за крупне теме били су услов његове успешности. „Дело Драгослава Срејовића самосвојно је и јединствено не само у нашој него и у светској археологији. Колико су епохална његова археолошка открића… показује колико су се њима инспирисали различити уметници.”5
„Чим су чоек и камен заједно
нека вјера мора се родити.”
Матија Бећковић
1 Срејовић, Д. Празно поље, Вршац, Књижевна општина вршац, 1996, стр. 88
2 Флогистон, бр. 2, 1995, стр. 153
3 Срејовић, Д. Празно поље. Вршац, Књижевна општина вршац, 1996, стр. 91
4 Вајлд, О. Слика Доријана Греја. Крагујевац, Призма, 1996
5 Јовић, Б. Драгослав Срејовић и његово дело као инспирација уметника. У: Драгослав Срејовић и уметност, Крагујевац, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу,
2008, стр. 227-234
Текст представља уводнo поглавље у Електронском каталогу „Драгослав Срејовић – 90 година и 25 година од смрти“.
62 / 100

Повезане новости

Pin It on Pinterest