SCIDAR – дигиталнa архива Универзитета у Крагујевцу

SCIDAR – дигитална архива Универзитета у Крагујевцу

 

Дигитални репозиторијум је систем електронских сервиса који омогућавају архивирање, трајно чување, јавну презентацију и дисеминацију различитих врста научних резултата. SCIDAR (SCIentific Digital ARchive) је заједнички дигитални репозиторијум установа у оквиру Универзитета у Крагујевцу. Репозиторијум има за циљ да омогући отворени приступ публикацијама и другим истраживачким резултатима пројеката који се реализују на Универзитету у Крагујевцу, а у складу са обавезујућом Платформом за отворену науку Универзитета. Софтверску платформу чини софтвер отвореног кода DSpace, прилагођен специфичним потребама и захтевима и надограђен од стране Универзитетског информатичког центра. Софтверска платформа је усклађена са смерницама за репозиторијуме OpenAire-a.

roar   opendoar SCIDAR је такође регистрован на референтним међународним регистрима ROAR и OpenDOAR, што га чини видљивим и претраживим од стране Google-a и осталих Интернет претраживача.

Зашто да депонујем своје публикације?

Пуно је општих разлога зашто публикације и друге врсте истраживачких резултата треба да буду доступни у отвореном приступу. Неки од њих су:

  • Ефикасност: бржи приступ научним улазима и излазима може побољшати ефикасност и продуктивност истраживачког система: 1) смањењем дуплирања и трошкова креирања, преноса и поновне употребе података; 2) омогућавањем више истраживања из истих података; 3) умножавањем могућности за домаће и глобално учешће у истраживачком процесу.
  • Квалитет и интегритет: отворени приступ научним резултатима, подацима и другим средствима нуди могућност шире евалуације и надзора од стране научне заједнице, омогућавајући тако тачнију репликацију и валидацију резултата истраживања.
  • Економске користи: шири приступ резултатима истраживања може да подстакне трансфер не само на научне системе већ и на шире системе иновација, као и да повећа свест и свестан избор међу потрошачима.
  • Иновације и трансфер знања: Отворена наука смањује кашњење у употреби резултата научног истраживања од стране компанија и промовише бржи пут од истраживања до иновација за креирање нових производа и услуга.
  • Јавно објављивање и ангажовање: наука треба да буде отворена за цело друштво, како би могла да промовише свест код грађана. Штавише, потенцијално може да  промовише чак и активно учешће у научним експериментима и прикупљању података.
  • Глобалне користи: Отворена наука је неизбежно међународна. Промовише заједничке напоре и бржи пренос знања ради бољег разумевања изазова који захтевају координиране међународне акције попут климатских промена или старења становништва.

Више о отвореној науци можете пронаћи на државном порталу отворене науке http://open.ac.rs. onsrbija1 На овом порталу можете пронаћи и речник основих појмова отворене науке, као и увек свеже вести о дешавањима на овом пољу. figure4 benefits stakeholders 0 Са друге стране, од веће доступности резултата истраживања има користи и Универзитет, као и запослени појединачно. Депоновање садржаја на званичном, регистрованом и претраживом институционалном репозиторијуму у значајној мери повећава видљивост истраживања предузетих на Универзитету у Крагујевцу. Истраживач појединац има прилику да на једном месту похрањује све садржаје које сматра релевантним за свој научни рад и тиме обезбеди трајну, видљиву и претраживу „личну карту истраживача“.

Типови отвореног приступа

Постоји неколико основних типова отвореног приступа публикацијама. Најчешћи су тзв. зелени, златни и платинасти приступ. Сваки од њих биће објашњен понаособ.

  • Зелени отворени приступ се односи на депоновање научних публикација у институционалне репозиторијуме или друге архиве са отвореним приступом. Верзија рада која се депонује је најчешће прихваћени рукопис, односно чланак прихваћен за објављивање, укључујући све промене које су обављене након рецензирања. Међутим, депоновани документи најчешће не смеју да буду коначне верзије чланка припремљеног за објављивање од стране издавача, већ су то тзв. пре-принт верзије чланка. Осим тога, неки издавачи допуштају депоновање радова у институционалне репозиторијуме тек након истека одређеног тзв. ембарго периода који је најчешће између 6 и 18 месеци. О могућностима објављивања у режиму зеленог отвореног приступа аутори се могу информисати користећи SHERPA/RoMEO и How Can I Share It?
  • Златни отворени приступ подразумева непосредно објављивање публикације у режиму отвореног приступа од стране самог издавача. Да би покрио трошкове публиковања, издавач наплаћује накнаду директно од аутора или чешће индиректно од институције у којој је аутор запослен или финансијера пројекта на коме је аутор ангажован. Ова накнада је позната под акронимом APC (Author Processing Charge).
  • Платинасти отворени приступ је модел научног издаваштва који не наплаћује ни претплату ни накнаду од аутора. Трошкови повезани са научним публиковањем покривени су другим средствима, као што су волонтерски рад, донације, субвенције, грантови итд. Већина научних часописа у Србији се објављује у режиму платинастог отвoреног приступа.

Депоновање садржаја

Универзитетски информатички центар је већ депоновао неколико хиљада публикација чији су аутори запослени са Универзитета у Крагујевцу, а које се већ налазе у режиму златног и платинастог отвореног приступа. Након иницијалног уноса, основна идеја је да истраживачи сами преузму на себе посао депоновања садржаја. У репозиторијум се обавезно депонују метаподаци који описију публикацију и датотека која садржи интегрални текст публикације, у складу са корисничким упутством.

Kо може да депонује у репозиторијум?

У репозиторијум могу да депонују сви истраживачи са свих факултета и института који објављују научне радове под афилијацијом Универзитет у Крагујевцу и који имају одговарајући @kg.ac.rs налог. Да бисте могли да извршите депоновање, потребно је пријавити се на https://scidar.kg.ac.rs/mydspace. Депоновани метаподаци и датотеке подлежу провери од стране администратора репозиторијума.

Шта се депонује?

Научни радови, али и други садржаји истраживача са Универзитета у Крагујевцу у било ком медијуму и формату, публикације које издаје Универзитет у Крагујевцу, као и сви други садржаји од значаја за Универзитет у Крагујевцу. Депонују се садржаји који су довршени, односно они који се неће накнадно мењати. Ако је неопходно да се неки документ измени, нова, измењена верзија биће депонована као нови запис у репозиторијуму. Истраживачи могу да депонују и резултате које су објавили под другим афилијацијама, пре доласка на Универзитет у Крагујевцу. Сарадници дају Универзитету неексклузивно право да депоноване садржаје трајно чува и учини доступним посредством репозиторијума. Депоновани садржаји морају бити у дигиталном формату, и то:

  • публикације (укључујући и препринт документа);
  • дисертације; магистарски, мастер и дипломски радови;
  • радна документа и техничка решења;
  • тзв. беле књиге и извештаји;
  • примарни подаци;
  • радови са конференција;
  • постери;
  • наставни и едукативни материјали;
  • слике / графички прилози; аудио и видео снимци.

Постоји могућност депоноватања садржаја који нису наведени на овој листи. Ако имате питања и недоумице, пишите на scidar-admin@kg.ac.rs.

Како да се референцирам на своје публикације?

За истраживаче који већ поседују своје ORCID идентификаторе, а таквих је већина на Универзитету у Крагујевцу, линк за пун приступ публикацијама формира се на следећи начин: https://scidar.kg.ac.rs/member?orcid=0000-0002-8974-2267 Уколико желите библиографску листу разврстану по типу публикације, линк се формира овако: https://scidar.kg.ac.rs/bibliography?orcid=0000-0002-8974-2267 Званични профили у оквиру базе наставника на сајту Универзитета већ садрже ове линкове, које можете слободно копирати и користити на својим званичним и незваничним профилима и на тај начин увећати видљивост истраживања које спроводите. screenshot from 2020 12 26 19 47 14

Приступ метаподацима и датотекама

Сваки запис у репозиторијуму састоји се од депонованог документа (датотеке) и метаподатака који га описују. Правила којима се регулишу приступ и коришћење метаподатака и депонованих докумената обично се разликују. Метаподаци су свима слободно доступни и сви их могу користити у складу са лиценцом CC0Датотеке депоноване у репозиторијум биће јавно доступне, осим у случају када за то постоје ограничења дефинисана уговорима и ауторским правима, или када је приступ одложен на одређено време. Сваки запис у репозиторијуму садржи информацију о томе како се депонована датотека може користити (лиценцу).

Чување депонованих садржаја

Метаподаци и депонована документа чувају се трајно. Садржај се из репозиторијума може брисати само у изузетним случајевима. Записи се могу повући из репозиторијума само у случају:

  • доказаног кршења ауторских права;
  • плагијаризма;
  • фалсификованих резултата;
  • погрешних података;
  • опасности по националну безбедност.

Повучени записи се не бришу из репозиторијума. Они трајно задржавају идентификаторе и URL адресе које су им додељене приликом депоновања, али нису доступни јавности и неће се појављивати у резултатима претраживања.

Различите верзије докумената

Депонована документа не смеју се мењати. У репозиторијум се може се депоновати коригована/ажурирана верзија, а, ако је то неопходно, претходна верзија се може повући (односно учинити недоступном јавности). Ако у репозиторијуму постоје различите верзије истог садржаја, оне ће бити јасно обележене и повезане интерактивним ликовима.

Правни оквир

Депоновањем у репозиторијум сарадници прихватају обавезу да Универзитету у Крагујевцу дају неексклузивно право да депоновани садржај дисеминира и трајно чува. Ако је садржај који депонујете већ објављен, морате поштовати одредбе уговора о ауторским правима и друга законска ограничења, као што су ембарго периоди које одређују издавачи. Политике издавача у вези са депоновањем у институционалне репозиторијуме можете проверити у бази података Sherpa ROMEO. Ако се депонује садржај који није објављен, аутори задржавају сва права. Депоновање у репозиторијум не онемогућава/ограничава објављивање депонованог садржаја у часописима, монографијама или другим репозиторијумима. Ако планирате да депоновани садржај касније објавите у некој публикацији, пре депоновања обавезно проверите политике издавача које се односе на тзв. „претходно“ односно „паралелно“ публиковање. Те податке обично можете наћи у бази података Sherpa ROMEO. Систем прикупља личне податке током поступка депоновања докумената. Ти подаци се користе искључиво у оне сврхе због којих су депоновани и неће бити доступни трећим лицима, нити ће се користити у комерцијалне сврхе.

Питања и сугестије

Сам дигитални репозиторијум се налази на адреси https://scidar.kg.ac.rs. Питања и коментаре можете послати на scidar-admin@kg.ac.rs

ВИДЕО КОЈИ ОБЈАШЊАВА КОНТЕКСТ СЦИДАРА: https://www.youtube.com/watch?v=6BRSnG6O7zc

ВИДЕО КОЈИ ОБЈАШЊАВА ПРОЦЕС ДЕПОНОВАЊА ПУБЛИКАЦИЈЕ: https://www.youtube.com/watch?v=JlUfz-8axUE

Изворник: SCIDAR

71 / 100

Повезане новости

Ћирилица у дигиталном свету

Представљање фонтова Орто РНИДС Ново писмо биће представљено током онлајн скупа „Ћирилица у дигиталном свету“, заказаног за 27. јануар са почетком у...

Pin It on Pinterest